Sadnice višnje - sorte - prodaja

NAŠA PONUDA

SORTA	PODLOGA	VREME ZRENJA	SLIKA
Meteor	Divlja trešnja, Magriva	Početkom jula
Keleris	Divlja trešnja, Magriva	Početkom jula
Sumadinka	Divlja trešnja, Magriva	Početkom jula
Oblacinska	Divlja trešnja, Magriva	Polovinom jula

SANJDA I ODRŽAVANJE

Višnja je voćka skromnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Ima plitku korenovu mrežu razvijenu u precniku krune. Veoma rano prorodi I obilno I uglavnom redovno rađa. Plodovi su vrlo korisni I cenjeni kako za potrošnju u svežem stanju, tako I u industrijskoj preradi. Štetočine višnje: trešnjina muva, višnjin surlaš, lisne vaši,gubar,dudovac, itd. Bolesti višnje su rešetavost lišća, pegavost lišća, monilija (palež cveta I grančica). Višnja se kalemi na: magrivi ( za gajenje na suvim posnim i kamenitim zemljištima), na divljoj trešnji ako se želi visoko stablo slobodne krune), na divljoj višnji (ako se želi gajenje u vidu niskog ili poluvisokog stabla), ili se razmnožava izdancima (oblačinska višnja).

Rastojanje između stabala
Slobodna kruna na divljoj trešnji…………………………………6m x 8m
Vaza ili palmeta na magrivi……………………………………….4m x 3,5m
Oblačinska višnja na svom korenu………………………….…....4m x 3m.
Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi izmedju voćaka u redu.

NEKE SORTE VIŠANJA

OBLAČINSKA Plod sitan, prosečne mase oko 2-2,5g. Pokožica sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatkonakiselo, odlične arome. Ima dobro obojen sok pogodna za industrijsku preradu. Sazreva krajem VI početkom VII meseca.Stablo je slabo bujno niskog rasta I okrugle krune. Daje puno izdanaka. Otporna je na kasni prolećni mraz I sušu, osetljiva je na antraknozu. Oscilacije u stepenima oplodnje. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%. Može se gajti samostalno. Otežana je mehanizovana berba, ali je dobra za industrijsku preradu. Ima dosta biotipova ove sorte.

ČAČANSKI RUBIN Plod srednje krupan do krupan,okruglastog oblika, tanke sjajne pokožice, tamno crvene boje. Meso je nakiselo I pomalo trpko, sok je rubin crvene boje. Ako su kiše u zrenju plodovi pucaju. Vreme zrenja kraj VI početak VII. Stablo je srednjebujno, rastresite krune, obavezno je orezivanje. Otporna na prolećne mrazeve, letorasti I pupoljci otporni na moniliju. Cvet je lep sa velikim kruničnim listićima. Iako je ova sorta samoplodna pri oplođenju ostane dosta neoplođenih cvetova što je osobina sorte Kereške od koje I potiče. Može se gajiti u homogenom zasadu.

ŠUMADINKA Sorta koja ima nejkrupnije plodove medju višnjama. Plod krupan do veoma krupan, mase oko6,5g. zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno sok obojen. Vreme zrenja kraj prve decade VII meseca. Stablo polupatuljasto široke krošnje, pogodno za berbu. Otporna na mraz I susu, nije mnogo osetljiva na bolesti I stetocine. POcinje da rajd prve godine pri sadnji I redovno rađa, ima obilnu rodnost. Samooplodna je, ima lepo dekorativno stablo. Pogodna je za industrijsku preradu I ima malu košticu.

MAJSKA VIŠNJA ( NEPOZNATO POREKLO ) Plod srednje krupnoće okruglasto srcastog oblika, pokožica sjajna, intenzivne rubin crvene boje. Meso polučvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično, sok je crvene boje. Sazreva početkom VI meseca, stablo srednje bujno do bujno. Otporna na štetočine a dobrim delom na biljne bolesti, cvetovi osetljivi na mraz. Rano prorodi I dobro I redovno rađa. Pored majurke najranija sorta kod nas, samoplodna je, dobar je oprašivač za druge sorte približnog vremena cvetanja. Plodovi sazrevaju istovremeno.

Voćne sadnice

Galerija

O nama