Sadnice kruške - sorte - prodaja

Postoje neke sorte koje u zavisnosti od klimatskih i zemljišnih uslova imaju izraženu sklonost ka partenokarpiji. To je osobina neke sorte da zameće plodove bez oplodnje odnosno bez oprašivača. Ovaj način zametanja plodova ima oscilacija po godinama tj. nije siguran, pa je neophodno prisustvo oprašivača. Sorte sklone partenokarpiji su prema mnogim iskustvima sledeće: Julska dekantkinja, Fetelova, Vilijamovka ,hardijeva, Žifardova, Hardenpontova, Dilova, Kaludjerka, Angulemka, Kleržo,Trevuska, Zimska dekantkinja, lukasova i još neke.

Postoje sorte koje imaju odličnu klijavost polena u cvetanju, pa su samim tim dobri oprašivači, a to su sledeće sorte: Vilijamovka, Krasanka, Domaca šampionka, Gijotova, Kleržo, Klerpova, Klapova itd.
Sorte sa slabom klijavošću polena odnosno loši oprašivači su: Kaluđerka,Dilova maslovka, Lukasova i td. O ovome se mora voditi računa pošto oprašivanje direktno utiče na procenat zametnutih plodova i prinos.
Kruška se moze kalemiti na sejancima divlje i pitome kruške, dunje, oskoruše gloga.
Gotovo sve plemenite sorte kruške kalemljene na sejanac divlje kruške dobro srastaju jer imaju dobar afinitet, otpornije su prema suši i mrazevima, nisu probiraci zemljišta sto može biti presudno u nepovoljnim godinama i sa aspekta dugovečnosti voćke. Lošija strana sejanac divlje kruške kao podloge je što neke sorte, a naročito zimske imaju lošiji kvalitet plodova u odnosu na dunju+posrednik. Dunja kao podloga pri kalemljenju kruške je od posebnog značaja sto se tiče kvaliteta plodova i rodnosti. 

Najbolje osobine kao podloga ima anžerska dunja MA, koja se dobro ožiljava i ima dobar afinitet prema vecini plemenitih sorti kruške. Postoji jos i dunja BA koa podloga koja zadovoljava.
Dunja MA nema dobar afinitet ( medjusobno podudaranje-srastanje pri kalemljenju) sa nekim sortama a to su Julska šarena, Julska dekantkinja, Rana košija, Žifardova, Rana morteinjeva, Trevuška, KLapovka, Vilijamovka, Boskova bočica, Kleržo, Društvenka i dr. 

Dunja MA ima ima odlican afinitet sa: Kaludjerka, Karamanka, Lubeničarka, Hardijeva.
Sorte koje imaju odličan afinitet sa dunjom MA koriste se kao posrednici pri kalemljenju onih sorti koje nemaju dobar afinitet sa dunjom. Kalemljenje preko posrednika: na dunju MA prvo se kalemi sorta odličnog afiniteta npr. Kaludjerka, a na Kaludjerku kao posrednika sledeće godine se okalemi željena sorta. 

Kruška najbolje uspeva na dubokom i rastresitom zemljištu. Suviše krečna zemljišta sa više od 3% kreča nisu pogodna za krušku jer se javlja hloroza. Voli osunčana područja bez previsokih temperatura, dobar deo sorti moze se uspešno gajiti i na visini do 800 metara. 

Izbegavati prskanje kruške sistemičnim fungicidima kao rubigan, saprol, topaz i sl. jer nepovoljno deluju na krušku i izazivaju odbacivanje plodova. Najvažnije je delovanje kontaktnim fungicidima protiv čadjave krastavosti istovremeno se deluje protiv ostalih bolesti kruške. 

Kod nas se najviše gaje: Vilijamovka, Krasanka, Kaludjerka, junska lepotica, Mortenijeva, Boskova bočica itd.
Najpoznatije štetočine kruške su: kruškina buva, lisne vaši, štitaste vaši, kruškina osa, kruškina stenica, smotavac pokožice, kruškin cvetojed,rutava buba, kruškin smotavac, kruškin pregalj, kruškin drvotočac, šiškarica lišca i td.
Bolesti kruske: Čadjava krastavost kruške, rdja kruške, bakterijska plamenjača, pegavost lišća,palež lista,rak ili virus.

Rastojanje pri sadjenju kalemova kruške:

Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi izmedju voćaka u redu


NEKE SORTE KRUŠAKA I NJIHOVE OSOBINE

JUNSKA LEPOTICA ( ITALIJA) Plod je sitan, masa oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine a sa sunčane strane blago crvena. Meso je belo slatko, nedovoljno sočno. Vreme zrenja kraj VI početkom VII. Drvo je srednje bujno.Obilno radja, ranog cvetanja. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve u cvetanju pa ponekad podbaci u rodu. Plodovi po zrenju brzo gnjile. Sa dunjom kao podlogom ima loš afinitet pa joj treba posrednik pri kalemljenju. Zahteva kraću rezidbu i to u otvaranju cvasti. Oprašuju je: Košija,Morteni, Junsko zlato, Julska šarena.

SANTA MARIJA Plod je srednje krupan do krupan mase okko 170g. Pokožica u zrenju dobija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom.Meso je sočno,fino topivo, aromatično,prijatnog ukusa. Sazreva polovinom VIII meseca. Stablo je bujno izuzetno rodno, srednje poznog cvetanja. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve u cvetanju,osetljiva je na č.krastavost i štetne insekte. Zbog velike rodnosti neki je "zovu i fabrika krušaka". Kalemi se na dunju MA, moze i na oskorušu. Orezuje se kasno i to blago. Oprašuju je Žifardova m., Hardijeva m., Moretinijeva, Košija, Krasanka.

BOSKOVA BOČICA (BELGIJA) Plod je krupan mase od 200 do 250g. Oblikom podseća na bocu po cemu je i dobila ime. pokožica ploda je suva, hrapava i ima rdjastu prevlaku, koja je isprskna tačkicama. Meso je belo,topivo,bez kamenih ćelija, sočno, izvanrednog kvaliteta. Sazreva polovinom IX meseca. Stablo je srednje bujno i rodno, dugih rodnih grančica, pozno cveta. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve. Osetljiva na insekte, posebno na krušknu buvu. Sa dunjom pri kalemljenju nema dobar afinitet pa je potreban posrednik najbolje kaludjerka. Dosta zastupljena u našim plantazama zbog kvalitetnih plodova. Oprašuju je: Vilijamovka, Klapova, Fetelova i još neke sorte.

FETELOVA (FRANCUSKA) Plod je srednje krupan do krupan mase oko 190g oblika konično izduzenog kao labudov vrat. Pokožica je zelenozuta, a u zrenju slamastožuta i poprskana rdjastim tačkicama. meso sočno, ukusno, osrednjeg kvaliteta. Plodovi se beru 15 dana ranije od punog zrenja. Sazreva polovinom IX meseca. Stablo je srednje bujnosti i dobro radja. Srednje faze cvetanja. Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve pa se preporučuje za gajenje u toplijim oblastima. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom jer sa dunjom nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno radja, plodovi se dobro drze na granama u zrelosti. Partenokarpna je. Oprašuju je: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.

KALUDJERKA (FRANCUSKA) Plod je krupan do vrlo krupan mase koja varira od 180-250g, izduženog oblika. Pokožica debela sa rdjastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo, sočno, Siromašno kiselinama. Sazreva početkom X. Stablo je bujno, piramidalne krune, srednje-rano cveta. Otporno je na pozne mrazeve, sušu i štetocine, delom osetljiva na čadjavu krastavost, plodovi skloni opadanju. Ima odličan afinitet sa dunjom pri kalemljenju pa se često koristi kao posrednik pri kalemljenju. Kod nas je dosta raširena jer ima obilne rodnosti i krupne plodove. Partenokarpna je. Nije probirač zemljišta, plodovi joj se dobro i dugo čuvaju. Oprašuju je: Krasanka Trevuša, Hardijeva, Andre desport itd.

VILIJAMOVKA, BARTLET ( V. BRITANIJA ) Plod je krupan mase oko 200g. Kruškolik, nepravilnog izduženog oblika,kvrgave i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica ploda zelena a u zrenju prelazi u žutu. Meso krembelo, sočno, slatko, topivo, muškatnog mirisa, odlicnog kvaliteta, pogodna za sve vidove prerade.Vreme zrenja treća dekada i kraj VIII meseca. Stablo srednje bujnosti dobro radja, srednje pozno cveta, daje cvetne pupoljke i na vrhovima grančica. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, bakterijsku plamenjaču i štetne insekte (kruškinu buvu i lisne vaši). Vilijamovka je stara engleska sorta, kod nas vodeća. Sa dunjom nema najbolji afinitet pa se kalemi preko posrednika (dunja MA+Kaludjerka kao posrednik+Vilijamovka). Partenokarpna je (PARTENOKARPIJA JE OSOBINA NEKE SORTE DA ZAMEĆE PLODOVE BEZ OPLODNJE ODNOSNO BEZ PRISUSTVA OPRAŠIVAČA). Bere se dve nedelje pre zrenja i čuva do 5 meseci u hladnjači. Opračivači: Klapova, Trevuška, Krasanka, Drustvenka, Konferans, Boskova bočica,kleržo, Žifard i jos neke.

CRVENA VILIJAMOVKA,RED BARTLED ( V. BRITANIJA ) Plod je približnog oblika i veličine kao u standardne sorte Vililamovke stim što je cela površina pokožice prekrivena lepom crvenom bojom i što ima malo slabiji kvalitet mesa od standardne Vilijamovke. Stiže 2 do 3 dana posle standardne Vilijamovke. Osobine stabla su takodje iste kao kod standardne Vilijamovke. Crvena Vilijamovka je nastala od standardne Vilijamovke spontanom mutacijom pupoljka, širi se od 1945 god. Dosta je tražena na trzistu, ali nije za vece zasade jer joj se često gubi crvena boja ploda. Podloge i oprašivaci su isti kao kod standardne Vilijamovke.