| SORTA | PODLOGA | VREME ZRENJA | SLIKA |
| Kalemljeni | Septembar |  | |
| Bug. šejnovo | Junglas Regla | Septembar |  |
| Nem. rasna | Junglas Regla | Septembar |  |
| Gazenhajm 139 | Junglas Regla | Septembar |  |
| Šampion | Junglas Regla | Septembar |  |
| Domaći | Junglas Regla | Septembar |  |
SANJDA I ODRŽAVANJE
Orah nije veliki probirac zemljišta, tako da moze da uspeva čak i na kamenitom zemljištu. Ipak, najbolje uspeva na dubokim i rastresitim zemljištima koja sadrže dovoljno kreča, kao i na ilovačastim i peskovitim zemljištima koja su umereno vlažna i povoljnom vazdušnom vlagom. Za orah su veoma povoljne doline reka. Koren oraha je snažan i prodire duboko u zemlju. Za djubrenje oraha pogodno je NPK djubrivo 10:20:30 koje se baca u jesen po otpadanju lista, a u proleće je najbolje baciti kan 27% azota.
Kod nas postoji veliko šarenilo sorti koje se gaje počevši od starijih sorti sitnijih plodova, pa do novih sorti. Pri zasnivanju većih zasada pod orahom (što je do sada u našoj zemlji retkost) treba pri izboru sorti obratiti pažnju na:
1. Birati sorte poznijeg listanja i cvetanja u cilju izbegavanja opasnosti od poznih prolećnih mrazeva ako se zasad zasniva u oblastima gde je ova pojava česta.
2. Birati sorte sa ranijim završetkom vegetacije čime se izbegava oasnost od oštecenja od ranih mrazeva.
3. Birati sorte brzog razvoja, rane rodnosti, što manje dihogramije, (DIHOGARMIJA JE VREMENSKI RAZLIČITO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA ) i bolje otpornosti na bolesti, dobrog kvaliteta ploda i td.
4. Izbegavati zasnivanje homogenih zasada ( sa samo jednom sortom ) vec saditi nekoliko sorti. Orah voli sunce (heliofitna vocka).
Najpoznatije štetocine oraha su: orahov smotavac, orahov savijač, orahova grinja, smedja orahova lisna vaš, štitaste vaši, gusenice, potkornjaci, drvotočci itd.
Najpoznatije bolesti oraha su: pegavost lišća i plodova (gnomonija), flekavost lišća mladara i plodova, pegavost ljuske i jezgra oraha, bakteriozna crna pegavost, itd.
Ako se proizvede iz semena kasno prorodi (od 8.do 11.godine starosti) i ne prenosi verno osobine sa roditelja na potomka. Izuzetak su apogamne ( APOGAMIJA JE SKLONOST NEKIH SORTI DA BEZ OPRAŠIVANJA I OPLODJENJA ZAMEĆU PLODOVE ) sorte koje proizvedene iz semena prorode u 4-5.godini i verno prenose svoje osobine na potomke.
Ako se proizvode i razmnožavaju kalemljenjem, kao podloge se najvise koriste sejanci crnog i običnog oraha a prorod i u 3-4 god.
1. Sejanac crnog oraha se više koristi kao podloga od sejanca običnog oraha jer daje kaleme umerene bujnosti, ranije prorodi, daje dobru krupnoću plodova i visok prinos jezgre i otporna je na mastiljavost. Mane ove podloge su: javlja se inkompatibilnost u kasnijim godinama, kraći joj je vek (30-40 godina) i ne podnosi krečna zemljista. Pogodan za plantazne zasade .
2. Sejanac običnog oraha ima tu prednost da su stabla kalemljena na ovoj podlozi dugovečnija, korisnija je za iskorišćenje stabla oraha kao tehničkog drveta od crnog oraha. dobro podnosi krečna i siromašnija zemljišta,otporan je na hloroze. Nedostatak mu je veća osetljivost na bolest mastiljavost.
Što se tiče razmaka izmedju sadnica treba reći da on zavisi i od podloga, osobina kalemljene sorte, zemljišta, krune pri gajenju, itd. Ako je zemljište plodnije povećava se razmak pri sadjenju.
- sadnice iz semena (sejanci) se sade na razmaku 10m X 8m ili 9m X 9m, a to iznosi 123 voćke po hektaru.
- kalemi sa podlogom crnog oraha 8m X 7m, pa i manjeg razmaka.
- kalemi sa podlogom običnog oraha 9m X 7m, pa i manjeg razmaka.
Prvi broj označava razmak izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje izmedju stabla u redu.
NEKE SORTE ORAHA DOMAĆE SELEKCIJE
ŠAMPION (B.Z.H.) Plod je lep, krupan prosečne mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i svetlu jezgru. Randman jezgre je oko 58%. (RANDMAN JE PROCENTUALNI SADRŽAJ JEZGRE U LJUSCI PLODA ) Drvo je bujno kratke vegetacije koja pocinje 2-3 dana posle šejnova, odnosno od 20-25.aprila a završava se 10-ak dana pre Šejnova. Na sivu pegavost i ostale bolesti oraha je dosta otporna. Protandičan je, oprašuju ga Jupiter, Rasna, Gajzenhajm 139 zbog kratkog vegetacionog razdoblja moze se gajiti u hladnijim oblastima.
KASNI RODNI (B.Z.H.) Plod je srednje krupnoće, prosečne mase oko10,5g. Jezgra je veoma lepa i svetla, randman oko 45%. Kasnije kreće sa vegetacijiom od drugih sorti čime izbegava pozne mrazeve i primarnu zarazu lisnom pegavošću. Vrlo je rodan, daje rod i na bočnim letorastima. Izražena homogamija. (HOMOGAMIJA JE ISTOVREMENO CVETANJE MUŠKIH I ŽENSKIH CVETOVA, REDJA POJAVA KOD ORAHA) Ukupan vegetacioni period je kratak. Preporučuje se za gajenje u hladnijim oblastima. Oprašuju ga Kasni grozdasti i Novosadski kasni.
NOVOSADSKI KASNI (B.Z.H) Plod je srednje krupnoće, prosecne mase oko10,5g,Jezgra je svetla. kvalitetna, randman iznosi 54,4%. Ukupan vegetacioni period je kratak, vegetacija mu počinje krajem aprila. Kasnijim kretanjem izbegava pozne mrazeve čime postiže stalnu i dobru rodnost. Ova selekcija stručnjaka novosadskog poljoprivrednog fakulteta se preporučuje za gajenje i u hladnijim oblastima. Otporan na sivu pegavost.
NEKE SORTE BUGARSKE SELEKCIJE
ŠEJNOVO (B.Z.H.) Plod je krupan, prosečne mase oko 8-12g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske iz koje se lako vadi jezgra dobrog kvaliteta. Randman jezgra 53-57%. Drvo je bujno, vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila a cvetanje pocinje 20. aprila. Protandričan je,(PROTANDRIJA JE RANIJE CVETANJE MUŠKIH CVETOVA U ODNOSU NA ŽENSKE) zbog izvesne osetljivosti na kasne prolećne mrazeve preporučuje se za gajenje u toplijim, prisojnijim oblastima. Radja dobro otporan na pegavost lišća.
DŽINOVSKI Plod je krupan,prosečne mase 12,8g. Izduzenog je oblika, ljuska srednje čvrstoće, lako se lomi. Jezgra je kvalitetna, odlicnog ukusa. Randman 56%. Drvo je bujno, snažno i robusno, rano prorodi i dobro i redovno radja. Ima dug period vegetacije, sorta ranijeg kretanja. Protaginičan je. ( PROTAGINIJA JE RANIJE CVETANJE ŽENSKIH U ODNOSU NA MUŠKE CVETOVE) Preporučuje se za gajenje u vinogradskim oblastima.
SORTA ČEŠKE SELEKCIJE
JUPITER Plod je krupan, prosečne mase oko 12g. Jezgra je nešto tamnija što se smatra nedostatkom. Randman oko 50%. Ima kraći vegetacioni period i nešto kasnije cveta. Protandričan je. Preporučuje se za gajenje u ravničarskim nevinogradskim zonama.
Kasnije, opisaćemo osobine mnogih drugih sorti.